Posted by on 2018-09-09

Da li je neophodno da dete puzi?

Obično je odgovor da ne mora a onda sledi ko iz uže porodice nije puzao, pa šta mu sada fali.

Hajde da krenemo od početka motornog razvoja.

U prvim danima života, uglavnom se trudimo da kroz svakodnevne aktivnosti menjamo bebi položaj. Bebe su različite, pa često od roditelja čujemo da su bebu namestili na jedan način, a našli je u uglu kreveca. Istina je da se beba i dok spava kreće na isti način kako to čini i dok je budna i to u fazama spavanja kada sanja (REM faza - Rapid Eye Movement), kada vidimo pomeranje očnih jabučica kroz zatvorene kapke.

Negde oko trećeg meseca postaje stabilna na leđima, može da usmeri ručice ka igrački i uhvati je da bi je donela do usta. Od četvrtog meseca može da se odrola do boka, neke uspeju da se okrenu i na stomak, od petog počinje sve češće okretanje sa leđa na stomak a od šestog ili sednog i obrnuto. Naravno, krupnija deca sve ove aktivnosti izvode kasnije.

Već od četvrtog meseca je važno stavljati dete na pod (neki roditelji će odabrati strunjače za vežbanje ili puzzle ili jednostavan jednobojni tepih, ali je važno napomenuti da podloga mora biti čvrsta i ravna kako bi dete imalo dobar kontakt i oslonac sa njom). U periodima dana kada je namireno i raspoloženo za igru, lezite na pod sa njim i nudite mu igračke u svim pravcima. Dete zainteresovano prati igračku ili vas i to ga podstiče na kretanje. Kretanje deteta je uvek drugačije, ono će isprobavati različite motorne strategije: odgurivanje, okretanje, povlačenje. Kretanje ga raduje, ima neprestanu želju da eksperimentiše. Detetov fokus je širok, uočava stvari koje vama možda nisu interesantne.igračka, noga od stolice, ukrasna traka i kreće se ka njima ili okretanjem više puta sa leđa na stomak, pa ako je pogrešilo, menja pravac. Neki će nakon ovog načina kretanja otktiti bauljanje povlačenjem rukama. Neki će se gurati unazad iz položaja na stomaku, pa se vratiti na okretanje sa leđa na sstomak da bi došli do igračke. U tom učenju o telu neki će odizati karlicu od podloge i gurati se nogama o podlogu, pa menjanjem pravca doći do igračke. Neki će otkriti da u osloncu na ispružene podlaktice mogu odizati karlicu i ljuljati se napred-nazad pa se odbaciti unapred. Neki će uspeti da pređu samostalno u sedeći pa se guranjem iz sedećeg kretati po podlozi za onim što ih interesuje. Neki će iz četvoronožnog uspeti da pomere najpre ruke, pa potom i noge (nekoordinirano puzanje) pa se vratiti na bauljanje jer im je to brži način kretanja. Obično krupnije bebe imaju poteškoće sa kretanjem po podlozi, pa kada uočimo njihovu ideju kretanja, možemo im pomoći tako što ćemo im malo olkšati četvoronožni stavljanjem preko nače noge, ili manjeg valjka ili lopte da bi stekli poverenje u svoje telo. U svakom slučaju, kretanjem po čvrstoj ravnoj podlozi, daćete detetu mogućnost da upozna svoje telo, da eksperimentiše sa promenom položaja i na kraju odabere način kretanja koji mu je u datom momentu najsigurniji. Nemojte stavljati dete da sedi i stoji pasivno, jer mu na taj način uskraćujete učenje o sopstvenim načinima kretanja u kojima svako dete uživa. Puzanje je potpuno normalna razvojna faza koju svako dete prođe ako mu date dovoljno vremena i prostor u kome može da se kreće. Važno je imati na umu da se kretanjem po podlozi ne razvija samo motorika, već i vizuo-motorna percepcija, motorno planiranje, procena udaljenosti, razvoj funkcije šake, koje će mu kasnije biti neophodne u snalaženju u prostoru, čitanju, pisanju.

Prilog iz emisije "Vodič za roditelje".

Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar