Posted by on 2018-10-16

Ljudsko telo je dizajnirano za kretanje. Još u stomaku, plod se neprestano kreće, sudara sa zidovima materice, odguruje, izvija, rotira, stavlja prste u usta, igra se sa pupčanom vrpcom…

Svi ovi obrasci ostaju umemorisani u mozgu i praktično se iste šeme pokreta viđaju kod beba u prva dva meseca  života.

Beba eksperimentiše sa pokretima.  Posmatrajući je, možete da vidite obilje različitih šema pokreta koje neprestano izvodi i kad je budna i kada spava (u REM fazi spavanja, odn.u fazi kada sanja).

A onda kretanje postane sve više koordinisano, usmereno ka cilju, odn. igrački koju želi da ispita, opipa, stavi u usta…

Pravo vreme da se stavi na pod i čvrstu ravnu podlogu.

Kretanjem po podu, osim motorike, dete razvija i vizuo motornu percepciju, motorno planiranje, premerava prostor svojim telom. To radi bacanjem igračaka u svim pravcima i dolaskom do njih. Kocke, lopte, valjci različitih tekstura i oblika, mase, idealne su za ovaj period.


Onda shvati da povlačenjem za vrpcu, predmeti dolaze do njega, što predstavlja važnu stepenicu u kognitivnom razvoju.
 
Kada počne da puzi i ustaje, da bi dalje razvijalo procenu: udaljenosti, visine, dubine, pravljenje poligona u kući predstavlja odličan način igre. Dete počinje da hoda, poligoni su i dalje savršena stvar najpre u kontrolisanom prostoru u kući a potom i napolju.

U kući, učiće da se zaustavi pred preprekom, zaobiđe je, pređe preko nje puzeći ili je uz pridržavanje preskoči, da se penje, spušta, čuči, ustaje, provlači.

Sledeća faza u motoričkom razvoju je trčanje, skakanje, preskakanje, šutiranje, bacanje lopte.

Poligoni postaju sve kompleksniji.

Balanseri lopte različitih veličina, težina, kolutovi za preskakanje, nabacivanje,  lopte za bacanje, ubacivanje u koš, čunjevi poređni za promenu pravca, provlačenje lopte,  dalje razvijaju detetove motoričke sposobnosti.


Već oko treće godine, lopte, gumeni konjići za skakanje, tramboline, školice, zajedničke igre sa promenom pravca kretanja, čekanja na red, trotineti, bicikli, za stimulisanje brzine, spretnosti i koordinacije, neće uticati samo na motoričke sposobnosti. Dete je kompleksan sistem.


Gledanje u ekran, kome mnogi roditelji pribegavaju da bi dobili malo vremena za sebe, ostavlja dete fiksirano u jednom položaju, sa očima fiksiranim za ekran, preplavljeno vizuelnim stimulacijama i isključeno od dešavanja u okolini.

Kretanje u prostoru koji je stimulativan, omogućava detetu upoznavanje sopstvene telesne šeme, korišćenje ruku za opipavanje, podizanje, okretanje, čime priprema šaku za oblačenje, svlačenje, grafomotoriku.

Savladavanje poligona, igre loptom,  vožnja trotineta, bicikla, teraju oči na stalno prilagodjavanje, akomodaciju, što je važno kod procene udaljenosti, orjentacije, čitanja…


Sve ove aktivnosti se razvijaju uporedo i isprepletano jedna sa drugom. Naročito u prve tri godine života kada je razvoj mozga najintenzivniji.

Zato dragi roditelji, provodite vreme sa svojim mališanima smišljajući, kombinujući, razmišljajući o sledećem koraku.

Ostvarićete bogatiji odnos sa svojim detetom kao temelj koji je potreban za nadogradnju svih kasnijih aktivnosti. Imajte na umu da kretanjem promovišete kognitivni razvoj, razvoj čitanja grafomotornih veština, aktivnosti dnevnog života.

Više o rekvizitima za vežbu i igru u prilogu iz emisije “Vodič za roditelje”


Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar