Posted by on 2018-10-09

Mama, prva reč koju želimo da čujemo od naše bebe.
Mama, kao oznaka za utehu, toplinu, hranu, podršku, rame za plakanje, ruka za milovanje, škrinja za čuvanje tajni.
Mama koja ne spava dok smo u bilo kakvom problem: imamo temperaturu, idemo u grad, otišli na zimovanje, na put, zaljubili se.
Mama koja uvek mora imati osmeh na licu i uvek je tu čak i kada je fizički daleko, jer je najveći deo sebe utkala u naše biće.

Priroda je načinila najfantastičnije čudo kada je stvorila majku.
Majku koja nosi život i čuva mladunče dokle god mu je potrebno da bi postalo spremno da se otisne u svet kao samostalno biće.
Majka, sa snagom za koju u prirodi ne postoji merna jedinica, jer je i kada ne može I kada misli da je gotovo, iznova nešto pokrene da zaštiti svoje mladunče.

Radim na Klinici gde se svako jutro u mislima poklanjam majkama, tim stenama sa srcima od najmirišljavijih orhideja, koje sa snagom najjačeg tajfuna neguju svoju decu, verujući u svaki pomak koji će tog dana ostvariti.

Svet u kome živimo postaje sve više neosetljiv, empatije je sve manje, većina gleda u ekrane svojih telefona šaljući smajliće i isključujući se da ne vidi ono što se dešava tu ispred njih.

Pomislite svako jutro kada ustanete na hrabre žene koje svakodnevno šire svoja krila da bi zaštitile i pomogle svojoj deci da uzlete i postanu snažna i samostalna.
Poklonite se njihovoj svakodnevnoj borbi u bolnicama u kojima žive sa gomilom rana koje se otvaraju dok gledaju borbu svojih mališana i pomažu im da prebrode probleme.

Obratite pažnju na njih na ulici, u prevozu, u parku, podarite im osmeh, pružite ruku i najbolji deo sebe. Sebe ćete popeti stepenicu više na putu spoznaje, njima pokazati da nisu sami i ovaj svet će se buditi sa sunčanim jutrima koja svima ulivaju nadu i zadržavaju osmeh na licu.


Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar