Posted by on 2018-09-09

Planiranje porodice, trudnoće, dolazak novorođenčeta u kuću. Snažni doživljaji za celu porodicu.

Ali, hajde da se vratimo na period dok je beba bila u stomaku. Nove mogućnosti posmatranja mozga preko funkcionalne magnetne rezonance, pokazala su koliko iskustava fetus zapamti još u stomaku.

Čulo dodira je prisutno već u 8 gestacionoj nedelji i kada se fetus dodirne, reaguje celim telom. U 10 gestacionoj nedelji kada se dodirne reaguje promenom pozicije. Sa 25 gestacionih nedelja kod fetusa se mogu registrovati moždani odgovori na stimulaciju preko kože.Mirisi imaju veoma važnu ulogu u životima svih, pa samo miris koji smo usput osetili, pokrene lavinu sećanja (miris pečenog hleba, tople čokolade, kolača sa cimetom...). Već u 20 gestacionoj nedelji fetus počinje da prepoznaje mirise i seća se mirisa amniotske tečnosti ali isto tako ima sećanje na loše mirise koje prepoznaje i na njih reaguje i po rođenju.  Oko 5% našeg genoma je odgovorno za mirise, pa je veoma važno podsetiti da i životinje i ljudi prepoznaju svoje mladunče po mirisu, a isto tako i beba svoje roditelje, što ga smiruje i pomaže mu da se organizuje kada je uznemireno. Fetus prepoznaje ukuse. Kada se ubrizga saharina intrauterino, fetus brže guta amniotsku tečnost, što se nekada koristi za smanjenje količine plodove vode, dok ubrizgavanje gorkih ukusa smanjuje gutanje amniotske tečnosti.

Već oko 20 nedelje gestacije, fetus reaguje i na zvuk, pamti i po rođenju reaguje na zvuke, pesmice koje je slušalo intrauterino.

Ista situacija je i sa vidom. Vid počinje da se razvija još intrauterino. Kada se uperi snop svetlosti u stomak, fetus ide ka izvoru svetlosti. Ako se ova stimulacija nastavi, fetus prestane da reaguje i to se naziva privikavanje ili habituacija.

Kada sve ovo znamo, važno je podsetiti i da u mozgu postoji oko 100 biliona neurona, što je otprilike broj zvezda u Mlečnom putu i trilion sinapsi. Mogućnosti mozga su ogromne.

Ono što stvara veze među neuronima su stimulacije koje beba dobija iz spoljašnje sredine.

Dete uči kroz imitaciju. Dete  registruje lice i emocije koje mu roditelji prenose i ume da ih prepozna. Dete voli rutinu, jer ga zadovoljenje potreba i ritm u sprovođenju čine smirenim. Priroda je razvila mehanizme za preživljanje i majki i beba. Kada majka ugleda novorođenče sa bucmastim obrazima, zatvorenim očima, napućenim usnama, čitavo njeno telo reaguje na način da joj lice preplave emocije. Dete emociju registruje i sigurno je da će mu ta povezanost i emocija pomoći da prežive. U kontaktu sa detetom i signalima koje dete neprestano šalje, dolai i do promena u strukturi majčinog mozga. Stvaraju se nove veze, koje majci pomažu da na vreme odreaguje i zadovolji potrebe bebe. Tako se stvara neraskidiva veza između majke i deteta koja predstavlja prirodni način za preživljavanje vrste.

Zbog toga je veoma važno odreagovati na signale koje beba šalje, zadovoljiti ih i na taj način stvarati stabilnu bazu za dalji razvoj.

Prilog iz emisije "Vodič za roditelje".

Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar