Posted by on 2018-12-17

„Kakva vam je šaka, takav vam je mozak“, piše u udžbenicima koji se bave funkcijom šake.

Šaka dominira u prezentaciji u mozgu u odnosu na sve druge delove tela a ponajviše palac i kažiprst.

Kaže nauka, postali smo ljudi kada smo uspeli da izvedemo opoziciju palca sa kažiprstom ili čuveni pincet hvat.

Šaku počinjemo da koristimo još u stomaku. Snimci fetusa ultrazvukom ili magnetnom rezonancom pokazuju da intrauterino fetus opipava zidove materice, igra se pupčanom vrpcom, hvata je povlači, stavlja prst u usta, izdvaja kažiprst, na način kako radimo kada nešto želimo da pokažemo.

Po rođenju, opipava maminu kožu kada ga hrani, stavlja ruke u usta, hvata igračku, prebacuje igračku iz ruke u ruku, može da zadrži po jedan predmet u svakoj ruci, prilagođava hvat raznim oblicima, veličinama, masi, opipava konzistenciju, okreće stranice knjige, vuče, stiska, diže, vrti, gnječi, hvata sve sitnije predmete, podiže i nosi kutije, flaše sa vodom, drži pribor za jelo, olovku, crta, oblači se svlači, meri težinu predmeta stavljajući ih na dlan, koristi šake za oslonac, odbranu i zaštitu glave pri padu…

I ovo nije sve, ovo je samo delić onoga za šta koristimo šaku.

Iz svog detinjstva pamtim starije žene koje su učile bebe: “Motala svilicu na bebinu ručicu“, pri čemu su okretale svoje šake u ručnom zglobu levo-desno, što se u medicini zove prosupinacija.

Mnogo kasnije na visoko specijalizovanim seminarima sam čula da taj pokret šake koji beba izvodi u ručnom zglobu, vrlo rano, već do 3.meseca, govori u prilog normalnog razvoja, a kada ga nema, treba proveriti ima li oštećenja mozga. Stari ljudi iz nekog ranijeg doba, pažljivim posmatranjem i shvatanjem čemu služi šaka, dolazili su do zaključaka o zdravom razvoju koje je razvojna neurologija kasnije izdvojila kao vodilju za neurološki zdrav razvoj.

Često pitam roditelje da li dete zna da pokaže  „gde zeka pije vodu“.

Ne retko čujem: “Ma to je glupo, nismo ga to ni učili“.

„Gde zeka pije vodu“ je 3 u 1.

  1. Nalog: “Gde zeka pije vodu“ i razumevanje naloga.
  2. Supinacija šake odn. okretanje dlana na gore, krajnji položaj šake koji se razvija od rođenja, kada ga nema može govoriti u prilog i centralnog i perifernog oštećenja
  3. Izdvajanje kažiprsta i pokazivanje, očekuje se već od 9 meseca, što opet govori u prilog zrelosti i organizacije mozga.

Zbog svega navedenog, evo još jednog predloga za igračku, koji mnogi nepravedno zaobilaze, jer ne znaju čemu služi.

Rolerkoster:

  • različito uvijene žice sa manjim ili većim brojem kuglica
  • jednostavni sa lučno savijenim žicama ili komplikovani sa više različito uvijenih žica i manjim ili većim kuglicama ili oblicima
  • za različite uzraste u zavisnosti od zrelosti funkcije šake

Opet jedna igračka kojom razvijate:

  • fokus, dete mora da gleda šta radi
  • istrajnost, mora da prebaci sve kuglice sa jedne na drugu stranu
  • taktilnu percepciju, kuglice su različitog oblika, veličine
  • vizuelnu percepciju, različite boje, različita forma žica
  • vizuomotornu percepciju, kako voditi kuglicu kontrolisano vidom kroz različite forme žica
  • možete imenovati boje koje će dete najpre pokazivati a potom i samo imenovati
  • možete brojati vi a potom i dete kada bude zrelo za to
  • možete u kasnijem uzrastu vežbazi brzinu, spretnost i koordinaciju tako što merite vreme za koje će dete ili više dece prebaciti kuglice sa jedne na drugu stranu.

Jedna igračka, puno mogućnosti. Kada kupujete igračke, maštajte, razmišljajte, kombinujte. Tako ćete sa detetom razviti dobar tim, naučiti jedni od drugih i obogatiti manipulativne i saznajne sposobnosti svog deteta.


Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar