Posted by on 2018-09-23

Stvari u prirodi su uređene tako da se za produžetak i očuvanje vrste uključuju mnogi mehanizmi kako bi se ravnoteža u sistemu očuvala.

Ljudsko mladunče je jedno od najnezrelijih i zahteva dugotrajni nadzor i stimulaciju od strane odraslih, pre nego postane samostalno.

Priroda je lice novorođenčeta načinila takvim, da bucmasti obrazi, poluotvorene okice, kod odraslih izazovu snažne emocije. Upravo ovo će učiniti vezu među njima toliko jakom, da dete dobija šansu da preživi.

Drugi dan po rođjenju, dete je u stanju da prepozna emocije odraslog i razvija komunikaciju što je veoma važna karika u preživljavanju.
Mi smo socijalna bića i upravo sposobnost da gradimo socijalne interakcije čini nas snažnijim i sposobnijim za preživljavanje.

Razvoj socijalnih veština počinje od rođenja. Stoga treba imati na umu pre nego priđete detetu da li su vam misli okrenute ka njemu, zadovoljavanju njegovih, pre svega emocionalnih i socijalnih potreba, što možemo nazvati i ljubav.

Ne možete dete razmaziti ako ga držite u naručju, pričate mu toplim glasom, dok vam emocije oblikuju izraz lica. Dete će to nepogrešivo razumeti, povezati se s vama, a vi na taj način gradite temelj koji ništa ne može srušiti.

Ne navikavaj ga na ruke, rečenica koju tako često slušamo, nema ali baš nikakvog osnova. Dete traži vašu ljubav, zaštitu, emociju. Onog trenutka kada dostigne samostalne forme kretanja, već od 5. meseca neće želeti da bude na rukama, tražiće da ga stavite na podlogu na kojoj može da istražuje sve forme kretanja.

Zato dobro razmislite kako komunicirate među sobom, kojim tonom se obraćate i kao roditelji jedno prema drugome i prema detetu. Vaše kretnje, tonalit i mimika detetu nude obilje informacija koje ono nepogrešivo čita. Kada ste vi uznemireni, svi ovi faktori utiču da ne možete smiriti dete i ono neutešno plače.

Isto tako, dobro razmislite kada dete ostavite ispred TV-a da gleda u ekran. Ekran svetli a to svakako privlači pažnju svake bebe i one dugo mogu da gledaju u njega. Ali ekran ne nudi emociju i ne odgovara na pokušaj interakcije koji dete pokušava da uspostavi.

Isto tako gledajući u ekran, dete se potpuno isključuje od ostalih stimulacija, što mu je osnovna prirodna sposobnost.

Deca na svet gledaju kroz širokougaoni objektiv i neophodne su im socijalne interakcije da bi razumele svet u kome žive.

Odobrenje, zabranu, ljubav iskazujete telom i mimikom čak i kada ništa ne govorite. Dete vas uvek gleda u oči i iz njih čita ono što mu poručujete.
Isto se dešava i kada odrastaju.

Kroz interakciju u vrtiću, školi, na sportu. Bazu za komunikaciju dete nosi iz kuće.

 

Uvek imajte na umu da je ljudsko lice , njegova mimika, govor tela moćnije je oružje za razvoj emocija i socijalnih interakcija nego bilo koji smajlić sa telefona.
Jer nas to čini posebnima.


Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar