Posted by on 2019-05-01

Praznici, svi ih volimo, pogotovu ako se desi da se više dana spoji i dozvoli da bez žurbe podelimo trenutke sa porodicom.

Uskrs, slava buđenju prirode, zelenilu koje svežim, snažnim bojama i mirisima mami napolje, da zaronimo u njega, udahnemo ga kroz nozdrve, opipamo kroz valjanje po travi, uberemo i spletemo u venčiće i nosimo radosno istražujući lepotu proleća.

Farbanje jaja, mirisi iz kuhinje uskršnjih pletenica sa jajetom u sredini koje majke i bake s puno ljubavi spremaju samo za nas, običaji koji nas povezuju, zahtevaju učešće svih članova porodice,  dok razmenju emocije, reči…

Običaji su se sačuvali, kroz vekove u svim kulturama, priroda obnavlja svoje cikluse, uporno, temeljno, pokazujući svoju snagu, sa jednim ciljem, veličati život.

Mi se menjamo, ustupajući sve više vremena tehnološkom napretku. Svi imamo telefone, svuda tražimo WiFi, ofarbana jaja i uskršnje đakonije kupujemo u pekari, meso u pečenjari, olakšavamo sebi život, uskraćujući ono najvažnije.

Vreme posvećeno spremanju za one koje volimo, na koje mislimo, koje želimo da obradujemo, polako, mešajući u hranu svu našu umešnost, ljubav, posvećenost, spoznaju.

Vreme – pojam koji nam izmiče u poplavi internet sadržaja, trčanju za stizanjem i postizanjem nečega, dok gubimo suštinu:

– razmenu pogleda punih ljubavi,
– reči obojenih emocijama dok saopštavamo ono najvažnije, čega smo životno gladni-trenutaka posvećenih samo onima koje beskrajno volimo.

Svi ovi praznici su povezani sa obiljem običaja vezanim za decu. Da nauče, da im se ureže u suštinu, gde pripadaju, da ih oblikuju kao ljude, kroz povezanost sa porodicom.

Polako, bez žurbe, sa puno strpljenja i blagosti, upornosti, ponavljanja, gledanja u oči.

Obično za praznike biramo poklone za najmanje i najdraže.

Evo igračaka koje okupljaju čitavu porodicu: drvena igračka, pecanje magnetnim štapićima.

Jake boje – mozak voli boje, deca se raduju igračkama koje su intenzivno obojene, sa puno kontrasta (plava, žuta, crvena, zelena).

Igra zahteva više igrača, uključuje mamu, tatu, brata, sestru…

Pecanje traži dobru koordinaciju, držanje štapića, vizuo-motornu preciznost, usmeriti štapić prema ribici, biti dovoljno istrajan dok se magnetići ne spoje.

Kao roditelj, podstičete dete da bude uporno, ohrabrujete njegove pokušaje, navijate, izražavate oduševljenje kada uspe.

Dajete detetu ono što danas postaje najskuplje:

– vreme i posvećenost samo njemu,
– podršku usmerenu njemu, podsticanje njegovih napora da nastavi, bude uporan, čime produžavate njegov fokus,
– smanjujete prag frustracije kada ne uspe, jer je to dugačak proces,
– podstičete funkciju šake,
– stimulišete pokrete očiju jer se situacija stalno menja na polju.

Slične igračke su autić sa magnetnim štapićima kojima vodite kuglice kroz otvore i tabla sa umetaljkama.

Podsetiću: kao mešenje, seckanje, razdvajanje, ređanje, okretanje, ove igračka zahtevaju različite položaje ručnog zgloba koje ćemo koristiti u aktivnostima:

– hranjenja priborom,
– pijenja iz čaše,
– obuvanja i izuvanja čarapa, cipela
– pisanja, bojenja, crtanja.

U poređenju sa višesatnim gledanjem u ekran i prevlačenjem prstima po ekranu, dok isključujemo sve moćne senzacije oko nas…

Ne olakšavajte sebi.

Naša najveća uloga kao roditelja jeste, pogotovu u današnjem okruženju, osluškivati, posvećeno davati detetu da znanja da ste tu, da ga razumete, podržavate, podstičete, volite.

 

Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar