Posted by on 2019-09-15

Matematika, fundamentalna nauka, svud je oko nas, sve je matematika, tačna, precizna, strašna, bauk, zadovoljstvo…

Kako za koga. Većina čovečanstva će verovatno reći teška nauka, manjini je zabavna a nekolicini životno opredeljenje.
Svako je u razredu imao nekoliko đaka od kojih se matematika prepisivala na pismenima, kada se ne uradi domaći, svi smo ih poštovali jer su nam olakšavali muke da se ne zadržavamo previše nad problematičnim zadacima.

Jedan od najvećih matematičkih umova Albert Ajnštajn, upravo tu osobinu ističe kao najznačajniju: “Možda sam se ja samo duže zadržavao nad problemima matematike”.

Što se mene tiče, u nekim poznim godinama do ruku mi je došla knjiga “Papagajeva teorema”, zabavan prikaz istorije matematike. Posle čitanja knjige, pitala sam se, nisu li nastavnici mogli baš na takav način da nam objasne, zainteresuju i olakšaju učenje matematike.
Sve ima smisao, ljudi su hteli do nečega doći i pronalazili način da to urade gradeći teoriju matematike.
Neki od onih kojima je matematika postala životni poziv, tvrde da su je razumeli posle 20-te kad su sazreli.

To znači da za učenje matematičkih veština nikad nije kasno.
Samo treba biti radoznao, dovoljno dugo ostajati nad problemom, ne odustajati i pronalaziti zadovoljstvo u istraživanju različitih mogućnosti.
Koliko nas se zapita kada dete usvaja pojam broja, kada počinje da razume matematičke pojmove i koji su to pojmovi.

Razvojna neurologija nudi obilje podataka na temu da male bebe već imaju pojam broja. Jasno pokazuju interesovanje za npr. dve tačke koje im se pokažu, a potom interesovanje prestane kada se ništa ne menja. Pokazivanjem tri tačke, beba ponovo registruje promenu broja, s budnom pažnjom posmatra i tako redom. Već oko prve godine kada se sprema veliki događaj proslave prvog rođendana neke bebe će nalog koliko godina punis podizati jedan prstić. Malo kasnije, na brojanje jedan, dva uzvikivati tri.
Roditelji rutinski uče decu delove tela, jedna glava, dva oka, uha, pet prstića…
Kasnije počinje učenje skupova: odvoji lopte, kocke, mede, sve sto je belo, crveno itd.

Viga matematički blokovi spadaju u pametnu igračku koju možete koristiti u više razdoblja života deteta kako bi polako usvajalo pojmove broja, veličine, skupova.
Već posle druge godine, iz Viga kutije možete dati detetu da ubacuje jedan po jedan štapiće u flaše sa užim otvorom i brojati. Osim usvajanja pojma broja, sa detetom vežbate i fokus, učeći ga da produžava vreme u igri. Kada ga zainteresujete za aktivnost, možete da poređate nekoliko flaša, počnite od dve pa povećavate broj flaša shodno različitim štapićima. Ubacite vi po jedan štapić i tražite od deteta da ubacuje iste štapiće u flašu. Učite pojam broja, skupove, imenujete boje, produžavate fokus.

Kada dete savlada tu aktivnost, tražite da pokaže imenovanu boju i odvoji sve štapiće iste boje.
Zatim učite odvajanje po veličini, tako što počinjete od dve kombinacije sa upadljivom razlikom koji su mali a koji veliki.
Proces učenja se nastavlja usložnjavanjem zadataka dodavanjem sve većeg broja elemenata.
U periodu kada se dete zainteresuje za oblike i slova, možete od elemenata iz Viga seta praviti osnovne geometrijske oblike i slova.

U predškolskom uzrastu, deca počinju da razumeju osnovne matematičke operacije: sabiranje i oduzimanje. Dodavanjem i oduzimanjem štapića dajete detetu i ove pojmove.

Mogućnosti sa jednom ovakvom igračkom su velike.
Ovde, kao i u drugim igrama u skladu sa interesovanjima i uzrastom deteta, možete jednu igračku koristiti dugo.
Čuvanje igračaka a ne nagomilavanje, zajednička igra sa detetom uz neprestano održavanje fokusa, kombinovanje sa drugim igračkama, čini detinjstvo, odrastanje i razvijanje odnosa između roditelja i deteta čudesnim.

Autor
Prim. Dr Danijela Vukićević
dečji fizijatar